Kako saznajemo novi predsednik VSS, Slobodan Soro je svojom ponižavajućom izjavom postao uzrok toga da se značajno promeni sastav reprezentacije Srbije.
Naime u ponedeljak je VSS ostao iznenada bez selektora a u četvrtak bez najboljih igrača.
Sada već bivši selektor Uroš Stevanović, dao dao je izjavu u kojoj precizira razloge svoje ostavke, citiramo:
“Odlučio sam da podnesem neopozivu ostavku na mesto selektora vaterpolo reprezentacije Srbije. Odluka je teška i neminovna.
Smatram da je posle dolaska novih ljudi na čelo našeg Saveza vreme i za nove ljude pored bazena, u stručnom vođenju najboljeg tima Srbije. Viđenja budućnosti nam se dobrano razilaze i ja ne želim da takva situacija dovede do bili kakvih problema unutar tima i Saveza.
Poslednjih dana svi smo zajedno svedoci javnih nastupa novog predsednika VSS-a koji su, potpuno u suprotnosti sa mojim gledištima, kao i osećajem celokupne nacije ka olimpijskim i evropskim šampionima.
Upravo iz želje da zaštitim igrače koji su zaslužili zlatne medalje i doneli ih u Srbiju, na radost naroda, podnosim ostavku. Ne želim da dozvolim bilo kakva javna prepucavanja i “stručne analize” a vidim da idemo ka tome, željom drugih. Momci u bazenu su za mene istinski šampioni i moja ostavka će, verujem, dovesti do malo realnijeg pogleda i možda i poneke pohvale, umesto iznenadnih kritičkih osvrta. Ujedno je to i prilika da neki novi ljudi dobiju šansu , kao što sam nekada I ja zaslužio najveću čast.
Iza nas u protekle tri godine ostaju olimpijsko i evropsko zlato, kao i četvrto mesto na Svetskom prvenstvu. Ponosan sam na svaki minut svog selektorskog mandata, a posebnu zahvalnost dugujem svim saradnicima i igračima, bez kojih uspesi ne bi postojali.
Napominjem da se posle ovoga više neću obraćati na ovu temu u izjavama za medije i intervjuima, niti ću ulaziti u bilo kakve polemike. Srdačan i sportski pozdrav”,
Uzrok ostavke selektora i odlazak igrača je sledeca izjava novog predsednika VSS-a, Slobodana Sora, takodje citiramo:
“Olimpijski smo i evropski prvaci, to je tačno, ali u poslednjih osam godina osvojili smo samo četiri medalje. Dok sam ja igrao, na 17 takmičenja osvojio sam 16 medalja. To govori o promeni dinamike rezultata. Počeli smo da preskačemo takmičenja, da im ne pridajemo važnosti. Moramo da se vratimo staroj doktrini i filozofiji srpskog vaterpola, da je svako takmičenje najvažnije. Pogotovo sada kada imamo ekipu koja nije na nivou kao ranijih godina. Svaka čast i na olimpijskom i na evropskom zlatu, osvojenom nedavno u Beogradu, međutim mislim da je to bila više trenutna inspiracija nego dokaz velikog kvaliteta, kao što je ranije bio slučaj”
