Međunarodni monetarni fond (MMF) upalio je crveni alarm za evropsku ekonomiju. Prema riječima Alfreda Kamera, direktora Evropskog odjeljenja MMF-a, kombinacija sukoba na Bliskom istoku i energetskih potresa mogla bi Evropsku uniju uvesti u period ozbiljne ekonomske stagnacije i novog rasta cijena.
CRNI SCENARIO: Recesija i inflacija od 5%
U najnovijem izvještaju „Perspektive svjetske ekonomije“, MMF opisuje dramatičan razvoj situacije ukoliko se šokovi u snabdijevanju nastave:
- Recesija na vidiku: EU bi mogla skliznuti u zonu negativnog ekonomskog rasta.
- Inflatorni pritisak: Očekuje se da bi inflacija mogla dostići nivo od 5%, što bi dodatno oslabilo kupovnu moć građana.
- Niko nije pošteđen: Kamer je bio jasan – ekonomske posljedice će osjetiti sve evropske zemlje, bez izuzetka.
ODGOVOR CENTRALNE BANKE: Rast kamatnih stopa
Kako bi obuzdala inflaciju, MMF prognozira da će Evropska centralna banka (ECB) morati da povuče restriktivne poteze:
- Povećanje stopa: Očekuje se rast kamatnih stopa za 50 baznih poena (0,5%) do kraja 2026. godine.
- Neutralna zona: Cilj je zadržati monetarnu politiku koja neće ugušiti privredu, ali ni dozvoliti da cijene izmaknu kontroli.
- Faktor “Energija”: Konačna odluka zavisiće od toga koliko će „divljati“ cijene nafte i gasa na globalnim berzama u narednim sedmicama.
ČEKANJE NA SLJEDEĆI POTEZ
Ipak, u moru loših vijesti, Kamer navodi da ECB trenutno ima malu prednost – inflacija u evrozoni je blizu ciljanog nivoa, što bankarima daje kratak period da analiziraju efekte bliskoistočnog sukoba prije nego što povuku “okidač” za drastičnije mjere.
„Ishod zavisi od snage sekundarnih posljedica na ekonomiju evrozone“, upozorava Kamer, naglašavajući da stabilnost srednjoročnih očekivanja trenutno nudi jedini oslonac za evropska tržišta.
ŠTA OVO ZNAČI ZA NAŠ REGION?
S obzirom na to da je Evropska unija ključni spoljnotrgovinski partner Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, svaki “potres” u Briselu i Frankfurtu direktno se odražava i na nas. Eventualni pad potrošnje u EU i rast kamatnih stopa mogli bi značiti skuplje kredite i manju potražnju za domaćim izvoznim proizvodima.
Dok svijet prati sukobe na Bliskom istoku, evropski lideri i ekonomisti sada imaju još jednu frontu – borbu za očuvanje ekonomije od potpunog sloma!
