Dok se Evropska unija priprema za potpunu obustavu uvoza ruskih energenata do kraja 2027. godine, Srbija se nalazi na strateškoj raskrsnici. Izgradnja novih interkonektora sa Rumunijom i Sjevernom Makedonijom postaje ključni prioritet za očuvanje energetske bezbjednosti zemlje.
Evropska unija je kroz svoj ambiciozni plan REPowerEU zacrtala jasan cilj: potpuna nezavisnost od ruskog gasa i nafte najkasnije do decembra 2027. godine. Dok zemlje sa izlazom na more ovaj problem rješavaju ubrzanom izgradnjom skupih LNG terminala (poput onog u njemačkom Štadeu koji košta 1,6 milijardi evra), države bez obale, među kojima je i Srbija, oslanjaju se na mrežu novih gasovoda i diversifikaciju izvora.
Srbija danas: Visoka zavisnost i novi pravci
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, udio ruskog gasa u ukupnom uvozu Srbije tokom 2025. godine iznosio je visokih 80 odsto. Ovaj energent u zemlju stiže „Balkanskim tokom“ preko Turske i Bugarske. Ipak, prva velika promjena dogodila se puštanjem u rad interkonektora Dimitrovgrad–Niš, koji je omogućio dopremanje gasa iz Azerbejdžana.
Do 2026. godine ugovorena je isporuka do 400 miliona kubnih metara azerbejdžanskog gasa, što je značajan korak, ali nedovoljan za potpunu nezavisnost. Upravo zato, Srbija je fokusirana na dva nova velika projekta.
Gasne veze sa Rumunijom i Sjevernom Makedonijom
Izgradnja interkonekcija sa Rumunijom i Sjevernom Makedonijom trebala bi biti završena do 2027. godine. Ovi pravci otvoriće Srbiji vrata ka nekoliko novih izvora:
- Rumunski gas: Očekuje se isporuka između 1,6 i 2,5 milijardi kubika godišnje.
- Makedonski pravac: Donosi dodatnih 1,5 milijardi kubnih metara gasa.
- Regionalni gasovodi: Povezivanje na sisteme BRUA, TANAP i TAP, kao i na LNG terminale u Grčkoj i Hrvatskoj (ostrvo Krk).
Ova mreža će omogućiti Srbiji da prestane zavisiti od samo jednog snabdjevača, čime će država osigurati bolju pregovaračku poziciju i konkurentnije cijene.
Ekonomska računica: Ruski gas protiv američkog LNG-a
Jedan od najvećih izazova ovog zaokreta je cijena. Ruski gas je i dalje značajno jeftiniji od američkog tečnog gasa (LNG). Trenutno, Srbija plaća oko 290 evra za 1.000 kubnih metara ruskog gasa, dok je tržišna cijena u ostatku Evrope oko 360 evra.
Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je potvrdio da će zemlja nastaviti da kupuje velike količine gasa od Rusije dok god je to moguće, ali i da se planira nabavka petine ukupnih potreba (oko 500 miliona kubika godišnje) kroz zajednički mehanizam nabavke Evropske unije.
Šta donosi 2027. godina?
Plan REPowerEU počiva na tri stuba: uštedi energije, diversifikaciji izvora i ubrzanom prelasku na zelenu energiju. Iako je udio ruskog gasa u EU pao sa 45 odsto (2021) na svega 13 odsto (2026), cijena energetske „nezavisnosti“ ostaje visoka.
Za Srbiju, period do 2027. biće obilježen trkom sa vremenom kako bi se završila infrastruktura koja će grijati domove i pokretati industriju u post-ruskoj energetskoj eri. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste koliko će građani i privreda morati da plate za ovaj strateški prelazak na skuplje, ali politički „sigurnije“ energente.
Da li smatrate da Srbija može u potpunosti zamijeniti ruski gas do 2027. godine? Pišite nam vaše mišljenje u komentarima!
