Generacija Z, poznata kao „zumeri“, obuhvata osobe rođene otprilike između 1996. i 2012. godine, koje su odrasle uz internet i pametne telefone kao prva istinska digitalna generacija. Odlikuju ih otvorenost, društvena angažovanost, potraga za svrhom u radu, kao i sklonost brzim video-sadržajima i digitalnoj komunikaciji.
Sve veća uključenost roditelja u njihove profesionalne odluke otvorila je pitanje gde se nalazi granica između podrške i zavisnosti. Istraživanje kompanije Zeti, sprovedeno na uzorku od oko 1.000 ispitanika, pokazalo je da 20 odsto mladih vodi roditelje na razgovor za posao – 15 odsto uživo, a pet odsto virtuelno. Roditeljska pomoć prisutna je i u drugim fazama zapošljavanja: 44 odsto ispitanika dobilo je pomoć pri pisanju ili uređivanju biografije, dok je svaka peta osoba navela da je roditelj kontaktirao poslodavca u njihovo ime.
Podrška se, prema rezultatima, nastavlja i nakon zaposlenja. Oko 28 odsto mladih reklo je da su im roditelji pomogli u pregovorima o plati i beneficijama, dok 32 odsto ističe da su roditelji imali presudan uticaj na njihove karijerne odluke.
Stručnjaci smatraju da je savetodavna uloga roditelja očekivana, posebno u ranim fazama karijere i kod mladih bez radnog iskustva. Pomoć pri sastavljanju CV-ja ili razgovori o profesionalnim izborima mogu doprineti većem samopouzdanju kandidata. Međutim, upozoravaju da prisustvo roditelja na intervjuu ili njihovo direktno pregovaranje sa poslodavcem prelazi granicu profesionalnog ponašanja i može ostaviti utisak nesamostalnosti.
Analitičari tržišta rada naglašavaju da prevelika uključenost roditelja može dugoročno usporiti razvoj veština samozastupanja, koje su ključne za napredovanje, traženje povišice i rešavanje problema na radnom mestu. Kao jedan od razloga za ovaj trend navodi se neiskustvo mladih u profesionalnom okruženju, ali i šire nepoverenje prema korporativnom sektoru, zbog čega deo kandidata traži dodatnu sigurnost i podršku porodice tokom zapošljavanja.
Iako roditeljska pomoć može biti dragocena, stručnjaci poručuju da je sposobnost samostalnog donošenja odluka i zastupanja sopstvenih interesa i dalje jedna od najvažnijih kompetencija u savremenom poslovnom okruženju.
