Svi smo mi u nekom trenutku postali žrtve telefona. Naprimjer, sjedimo na kavi sa prijateljicom, ili nekom dragom osobom, a u tom momentu telefon zasija. Odmah se ostavlja sve i pažnja se usmjerava samo na telefon. Na kraju te kave, više niste sigurni da li je vaša prijateljica kupila novi automobil, ili se čak i zaručila, ali znate da se neki tamo influenser preselio u Dubai u stan od ko zna koliko miliona.
Čestitam, postali ste dostupni svima, osim ljudima koji su tu uz vas. Živimo u vremenu gdje je sramota i uvreda ne odgovoriti na poruku u roku od tri minuta, jer ako ne odgovorimo odmah ljudi misle da smo ili ljuti na njih, oteti, ili u najgorem slučaju mrtvi.
Istina je malkice drugačija. Istraživanja kažu da naš mozak nije još evoluirao da obradi 500 objava dnevno. Svaka poruka i signal na našem telefonu šalje nam malu dozu dopamina, ali nam krade sposobnost da razmišljamo.
Postali smo generacija koja zna sve o svemu, a ustvari nema pojma o ničemu.
Moć biranja je trenutak kada shvatite da telefon služi vama, a ne vi njemu. Isključite sve što je nepotrebno, što će vas ometati. Treba li vam obavijest o tome šta je danas ručao neki vaš školski kolega kojeg niste vidjeli 20 godina ? I ja mislim da ne treba.
Odredite sat vremena dnevno kada je telefon u drugoj sobi. Prvih deset minuta grickaćete prste od muke, a već sledeći dan postaće vam normalno.
Vaša pažnja je najskuplja valuta svijeta. Postati nedostižan u ovom ludom vremenu znači ustvari vratiti sebi privatnost i mir. Na kraju dana, najbogatiji ljudi nisu oni koji imaju najnoviji model telefona, nego oni koji cijene svoje vrijeme da ga ne troše beciljno na skrolanje.
Sledeći put kad posegnete za mobilnim telefonom iz dosade, zapitajte se : „ Ko koga ovdje posjeduje, ja tebe ili ti mene ? „.
A onda ga ostavite, pijte kavu i gledajte u prazno. Vaš mozak će vam biti zahvalan.
